Kod Tome i Vučića odavno već više nema nikakve dileme po pitanju "Europska unija" - Kosovo i Metohija.
Davno su Toma i Vučić pustili priču o KiM niz vodu, a počeli da se bave "europskim integracijama" i "ekonomskim pitanjima koja život znače".
Još od dana kada su videli Olija Rena, a kasnije Štefana Filea (Pinki je video Tita).
Ono jeste, tačno je da još nisu to decidirano izgovorili, ali da mogu, na lakat bi progovorili.
Nema šta.
Ugodnije je biti na travnjaku ambasade, rukovati se sa "europljanima" i povremeno se čuti telefonom sa "europskim komesarima", nego se baviti zaostalim patriotizmom.
Samo nikada neću razumeti šta u toj stranci još uvek rade jedan Brana Crnčević, hrabri ratnik Božidar Delić ili Jorgovanka Tabaković.
Nisam baš siguran kako je Tomi i Vučiću kada se ujutru pogledaju u ogledalu.

nije, velibore, rec o tome da ne moze da se raspise referendum o ulasku u eu. procedura pristupanja to svakako podrazumeva(sta god ja mislio o tome, a ne pisem ovo da bih promovisao sopstvene stavove). rec je o tome da bi vrhunac ponizenja i samoponizenja bilo placanje ulaznice za ulazak u drustvo na takav nacin.svako ko iole zna nesto o politici, znao je da ce se od srbije to traziti pre ili kasnije. zasto na pocetku tog procesa(logicno je, zar ne) ovdasnja politicka elita to nije jasno stavila do znanja.ovako, pritisci, pritisci, uslovljavanja, raslabljivanje, da se ne lazemo korupcija politickih elita, pa cemo na kraju videti sta gradjani kazu na referendumu.uostalom, da li je i od jedne jedine zemlje clanice eu trazeno da ulazak u drustvo plati delom teritorije?

"Izbore bi pre mogli da iniciraju socijalno-ekonomski i nacionalni problemi u državi nego zajednički ili odvojeni nastupi parlamentarne opozicije", rekao je Vukadinović. … Da malo i ja probam: Do promena u Srbiji može doći na jedan od dva načina: 1. Onako kao onomad (2000. godine) u režiji Zapada, tj. putem neke nove obojene “revolucije“, ili 2. Putem (prevremenih) parlamentarnih izbora. Da vidimo način 1.: To je moguće jedino ako se nađe sponzor sa strane koji bi finansirao i organizovao nekakav novi “Otpor - 2“. Jedini kandidat: Rusija. Ona, očigledno, ili nema novca, ili – što je mnogo verovatnije, ni želje da se u to upušta. Čini se da je Srbija kao strateška oblast suštinski ne zanima, i da su joj jedine aktivnosti na tom polju upravljene na bockanje i peckanje Zapada preko srpskih leđa. Ostaje način 2.: Sadašnja, totalno politički nekompatibilna i suštinski neprirodna, ali baš zato izuzetno stabilna vladajuća srpska koalicija koja je za fotelje, kasu i vlast vezana “na život i smrt“ snažnim interesno-finansijskim vezama u stilu “podrž, Bože, ovako se može“ – pa dok traje - traje. Nikakve parlamentarne ili vanparlamentarne akcije (pseudo) SNP-opozicije ne mogu dovesti do promene. DSS kao garnirung? Ako mene hoće da poslušaju, pametnije im je da se klone toga. Parlamentarna većina je većina dok je većina, i - tačka. Do promene može doći jedino ako na mig inostranih (čitaj: zapadnih) sponzora/gospodara, koji procene da je upotrebni vek sadašnjih vlastodržaca prošao, dođe do “neočekivanog“ rascepa u koaliciji i vlada padne. Do tada će, spinovanjem srpske javnosti vreme biti pripremljeno i zrelo da se na sledećim “demokratskim“ izborima na vlast dovedu, recimo, Toma i njegovi ( a, ko će ga znati, možda i LDP?) – i onda: Jovo nanovo (da već ne pominjemo ono otrcano o Kurti i Murti). I tako.... ali, kao što rekoh, odoh ja da gledam od čega se živi.

Tačno, Nikolić predlaže da se organizuje referendum na kome bi građani sa "Da" ili "Ne" odgovorili na pitanje :"Da li ste za nezavisno (šiptarsko) KiM, ako je to uslov za ulazak u EU?"

Takav referendum bi bio neustavan jer je odgovor "Da" neustavan. Već sama činjenica da država daje mogućnost takvog odgovora, značila bi da ta država prihvata mogućnost da joj se oduzme deo teritorije koja je, da ponovim, po Ustavu njen neotuđivi deo. Razume se, Nikolić to vrlo dobro zna, ali pokušava nevešto da balansira između članstva u EU za koje se očigledno opredelio, i očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije na koje ga Ustav obavezuje.

sa ovom izjavom NIKOLIĆ može ladno da stane na čelu Parade Ponosa!izgleda da je i on otkrio ljepotu BEZALTERNATIVNOG puta!eto kada je zemlja u pitanju ponašaju se kao prave političke prostitutke!

Odlazeći francuski ambasador Teral smatra da su
za evropske integracije Srbije najvažnija tri
dogadjaja iz 2008. godine: proglašenje nezavisnosti
Kosova, razlaz Tadića i Koštunice i rascjep Srpske
radikalne stranke. Jasno kao dan. Izolovali su
Koštunicu, a spojili Tadića i Nikolića, da Srbija ne bi ometala kosovsku nezavisnost. Srbija bez
Kosmeta može u EU. Ovakav scenario teško da bi
prošao na izborima u Srpskoj, u Srbiji bi se reklo
da hoće (mi bi, u inat, birali Koštunicu). Gospodin
Vukadinović je, kao i obično, u pravu. A referendum
nije jedina Nikolićeva šuplja priča.